ИЗАШЛА КЊИГА ИЗАБРАНИХ ПЕСАМА ИВАНА РАЈОВИЋА

 


У издању Поетикума изапла је, као друга књига библотеке Избор. књига ИЗА БРАНЕ ПЕСМЕ ивана Рајовића. 

Из рецензија:

Суочен са мноштвом варијација музике душе поетски усмјерене, у посљедње три деценије пјесник Рајовић блудничи над човјеком Иваном не дозвољавајући му да се отргне од његове, човјечије, месијанске улоге. Онога тренутка када то и успије, човјек суптилно, ненаметљиво, подиже глас, тежећи creschendu сопствених намјера, тражећи њега, пјесника. Да.

 У том сусрету нада не постоји, већ само могућност крика и онога, сублимирајућег трећег, који би радо да се отме и својим путем осредњости крене. Та енергија трећег је управо оно што ни пјесник ни човјек Рајовић не желе. Друштвено зло осредњости наметнуто особностима оваквих пјесника, живјевши у градовима на крају свијета и не мирећи се са намијењеном судбином.

 Сабахудин Хаџиалић

 

Иван Рајовић није песник који нагомилава тропе, који на крају својом збрком праве песничке магле склупчане у nebulosus versum, није песник који се држи позе добронамерног лиричара који пише ни о чему или из-бегава незгодне теме. Он је песник снажне имагинаци-је са бриљантно поткованом лексиком и песник који се не мири са тишином коју нам намеће тзв. магистрални ток данашње  поезије.

 Иван Новчић

 О аутору:

Иван Рајовић је рођен 14. септембра 1956. године у Ушћу код Kраљева. Пише поезију, прозу, песме за децу и бави се новинарством.

Kњиге поезије:

Пси ће владати светом (1982),

 Пакт (1987),

 Музеј воштаних фигура (1988),

 Велика представа (1990),

 Биоскоп у провинцији (1992),

 Kокета (Са Драганом Б. Ђокови-ћем/ (1997),

 Песме (2001).

 Шапат са ивице света (2008)

 Слудњи дан Краљева (2019).

 


ОСВЕТА

 

Одремам и ја понекад

у столици за љуљање

и сањам како векови

у недрима крију посмртне украсе

и обману

а не може се све обесмислити

јер је смисао нит отпора

која не клија у изроду

 

понекад ме гану

ненасилне демонстрације

у сатенским завежљајима сутона

топот блатњаве коњице липицанера

на дремљивим шеталиштима

и пожар у пренатрпаним лудницама

опустошених градова

 

тада само седим

прекрштених трепавица

смишљам освету

доносиоцима менталне туге

и везем декрет против нове слободе

која се ваља одасвуд.

 

Коментари