Имам усну зечју,
зрикав сам и зверав,
под језиком жерав
успаван праречју.
Убићеш ме тако
што ћеш ми открити
како се колорит
туђим мраком кити.
Зар не видиш да сам
див-мртворођенче,
пред којим пластичне
мирођије клече?
Имам раван табан,
немам исходиште,
нехајно огњиште –
под праг и на таван!
Коментари
Постави коментар