ПУТНИК
У тијелу рањене звијезде
путује човјек
отежалих очију од прашине,
ум се отужно гаси
попут уличне свјетиљке,
док злокобна страст
прождире срце.
Душе када се пољубе
љубав постане једини језик њихов
и у томе тренутку
вријеме убого ишчезне
к'о дим од цигарете.
Мудрост блиста смјело
попут Сунца,
незнање увијек робује
тамној иловачи
која гута осуђенике
у проклету утробу своју.
У долини смрти
човјек је ходајућа жудња
жедна бесмртности.
Коментари
Постави коментар