Вера Илић: СТРУЈАЊЕ


Лагано струји у сржи,
у костима,
прелази црту немира,
подстрек животу
заклоњен од виђења.

Само теби, у дубокој шуми
извор је скривени,
струна из срца
која се увек врати
одакле је кренула.

Тихи замишљени осмех,
нема срећа,
за тебе, или
за ко зна кога,

тајно чувана
да се не распрши
пред другима.

Коментари