Јелена Мартиновић: Гити

Записан пут
Првог плача
Последњег трептаја бића
У магновењу
Распознавања
Сјаја звезда

Видећу
Трчаћу
Одсјају
Ока у оку
Загрљају

Знам
Обострано заискриће сјај
Већи од трептаја звезда
Водиље душа наших кроз живот
Мене у венама твојим
Тебе суштине моје

При издисају изговорићу сугласник
Као гласник крви моје

Н задњег слова твог имена
Н небеса којима водио си ме
Н најлепшој светлости дајући боје
Н немајући ништа више своје
Н не заборави ме
Н никада

Одсјај сунца у реци ме носи
Мехуру залуталом у зрну
Зрну које зрно тражи
Последњу топлину живота
На путу непознанице
Што је и живот сам

Негде записано
Никада невиђено
Пут
Никада неочитана стаза

Само пространства
Тишина
Бесконачност материје
И
Н ништа више
Осим пута који морамо прећи
У оквирима земаљског

А душа небеском путу
Н неминовности

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ

Коментари