Море, женског тела, валовима прекривено,
или, можда, као олтар за молитве.
Приближити се твојим обалама и пристаништима
исто је као откључавање каквих брава
или шкрипаво брисање неког прозора,
док видиш се сасвим јасно
и много веће, сваки пут.
Са старим насељима под литицама и обронцима,
кућама и конобама,
где хладна фронта и снег су јако ретки.
С дубоким плаветнилом које нестварно дрхти,
у залазак сунца, и силном ритму свега.
Лепше него икад, заспалих вода.
Па, што су твоји таласи поред прозора собних тако јетки,
када драги дође по чудновате ствари,
смокве које подмлађују
и светло које наливам у његове очи?
Море, женског тела, валовима прекривено!
Коментари
Постави коментар