Наши градови не личе на себе
не миришу на нас
на осамдесете
на ламент на прагу деведесетих
и нововековну наду;
наши градови имају нотаре и извршитеље
њихове њушке дају посебан укус
и стање савршености.
Наши паркови су чисти
зато што су празни
људи који шетају
на њиховим маргинама
боје се смрти
која ће кад-тад доћи
која мора доћи
која ће сигурно доћи
у часовима узвишености
као наредба
и услишени декрет.
Наше градове
отели смо сами себи
пишући песме о ослободиоцима
на које смо рачунали
да ће само проћи.
А дошли су јахачи
одсањани, оседлани
пола они, пола ми
спаковани у митско чудовиште.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар