Ђорђо Сладоје: КРАЈ КАЗАНА

Љубинко пече ракију

Док по мртвом лишћу, локвама и ињу
Царевић мјесец дијели милостињу,

Ја ћутим за кацом као поред одра,
Спепељена лица, потавњела, модра.

Чекам да из црног, дубоког казана
Кане у ме врела ријеч неказана.