Весна В. Максимовић: ГРАД

Под борачким кршом лежи град.
Где кости праве хлад,
у крилу међу шљивама,
под девојачким прсима
где водиле се битке и рат,
лежи сећање на дан, годину и сат.
Где се додирују рамена, имена
и сенке од камена до камена су
и деда, и отац, и брат.

Где поезија траву полеже,
док се о стене одбијају као расуто зрневље,
речи слободе пуштају корење.
Под пупком коре земље
светле очи камене.
Под борачким кршом
у руци перо ко мач.


ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ

Коментари