Сунчица Радуловић добитница награде Бешеновска песничка приношења 2019.


СТУДЕНИЧКО ВРЕЛО

Колико вере у твом оку, зографе, брате,

Док суши се малтер и плавет византијска.

На студеничком зиду зашло је сунце

и сванула боја ноћног неба изнад Витлејема.

А крст је стожер неба и пласт света.

Светли испод златних звезда јеванђеоска прича 

и Богочовек у небеском огледалу вечности 

на чијем лицу сија победа над смрћу

у дубоком миру вековне земаљске тишине.



У свечаном чину победе вечности 

и постељици рађања незалазне светлости вере,

у вапају за милости и миром,

у молитви скрушено сведоче Чуду

пророци са свицима, анђели у плачу,

свита жена јерусалимских

и апостоли крај Богомајке храбрости.



Из плаветнила точи мир у душу.

Пред славом васкрсава и мисао да нема губитка 

и да смо вечно разапети већ даном рођења

у жељи да врч земаљске радости испијамо, 

све до просветљења на свакодневној служби

истином која васкрсава древну мисао 

о чину победе над собом док се поравнава време у тој тачки

у којој се секу вертикала неба и хоризонтала света.


Песма је награђена Првом наградом на конкурсу Бешеновска песничка приношења



Извод из беседе приликом примања награде

У времену када наше доба вртоглаво иде у сусрет свеопштој празнини, поезија на себи својствен начин, опомиње, позива и буди данашњег успаваног човека. 

Свето писмо нам у Јеванђељу по Јовану сведочи да у почетку беше Реч. Стварање света и почиње Речју Свете Тројице а песници су наследници и ствараоци Речи, у славу Божију. Песник зато има задатак или потребу или призив да Речју гради смисао који води у Вечност.

Ово је лепа прилика да у приступној беседи поменем Студеницу, извор и темељ нас самих, нашег Светог Саву који је пре 800 година издејствовао самосталност СПЦ, нема сумње уз Божију помоћ и вођење.

Ипак, најзначајније што нам је први српски архиепископ посведочио је тајна и уникатност сусрета човека са Богом. У том сусрету, живот по Јеванђељу постаје једино мерило живота, у том сусрету Господ чини да Други дође до изражаја и да човек своје биће устројава за Вечност.

И наше православно богослужење управо извире и темељи се на црквеној поезији или химнографији.

Настанак овог светог места на коме се налазимо, везује се за лозу Немањића, по предању за Драгутина Немањића који је овај манастир у 13.в. посветио чудесним анђелима: Михаилу и Гаврилу. Дакле, Савин дамар присутан је и на Фрушкој гори. Савино сведочење Јеванђеља је наш златни, предани залог и завет: да љубављу према ближњима побеђујемо свако зло, јер љубав према ближњем значи љубити и Свету Тројицу а то је љубав која надвладава све бездане и води у Вечност и Васкрсење

Коментари