Чувајући примереног
усхођења предујам,
чувајући
страшни склад ума ништавног
и красоте праузрочне,
још ниси пронашао
начин како ћеш
заштити савест
склада остваривог,
а неће те
мимоићи чаша ова страдална.
Још Ниси,
а ваља
носити крст Узалудног,
страшан дар
претходно одузет
недоследној
претпоставци Непролазног.
Ипак, понесе
те смисао
с несметаном радошћу,
с неутаживим жаром,
с непрекинутим
заборавом,
који не
престаје да подсећа
на стуб и
тврђаву потврђености
свакодневне.
Ипак,
устрептиш од чокота који не зна
за милост
обиља и скромности.
Препадне те
пунота која не зна
за плату
праведну.
Задрхтиш од
сваке недостојне
прожимајуће -
предстојеће среће,
од сваког губитка, трајно садашњег.
Задрхтиш од
предности Неприметног,
од преламања
сурове објаве у мирним
данима
Свепролазног.
Час је
девети, и понављаш:
Да се не
твори воља моја
ни у стаменој
идили смирења,
ни у
непрепознатој лепоти века
будућег.
Час је
девети,
задаци
реалности још се нису разоткрили,
а ваља
носити крст душе озарене.
Задрхтиш од
оног што треба сачувати
у патњи, што
увек остаје по страни,
што не
достиже разумну правду
створеног
савршенства, али дочека
пресаздану
чврстину питомине
чуварно и
нештедимице у наслеђе
незнано предане.
Час је девети,
а
ти,најамник и слуга, још
Ниси
Коментари
Постави коментар