Из аутобуса снимам Маглич,
Слика подрхтава на свакој кривини,
Путници пиље кроз прозоре,
У ћутљива брда, у своје телефоне,
Још мало и нестаће ми из вида
Зрацима позлаћени замак,
Оголели Ибар поплавио од неба,
Сенке смењују стражу на врху тврђаве,
Угледах бели Месец, не скреће поглед са Сунца, не боји га се,
(Тиши двобој нисам одавно посматрао
Иако трешти музика изнад шоферовог седишта)
Зури смело под светлосним мецима
Као прашином засут у очи,
Недостижан и све жући,
Са њега капље последњи снег.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар