ево, невољно подупире жалузину саксијом плавог плумбага
и сагиње се да дохвати титанијумски рам са бифокалним стаклима
у соби у којој је становао тек свршени студент еквилибристике.
млади, несташни гост, који је једини имао поглед на море,
склизнути батист и њене једре груди.
тужна је у ово доба госпођа из приморског места Никитас.
силно пеку је летошњи слани пољупци док навлачи жалузине
по балконима Лефкаде, до новог лета.
запуштени полигони младости данас јој личе на ругло
и данас никако не би хтела да је ласкавац назове
белолактом Андромахом. или чак Хеленом, чак Хеленом.
тужна је у ово доба шљапкања драгуља
по мочварним каљугама, госпођа из приморског места Никитас.
светлост са дисплеја, док чита старе поруке
одаје њене нове боре и подочњаке
и сат је на зиду холивудски разапет на десет и десет...
хеј, чекај, је ли све ово неки римејк?
Коментари
Постави коментар