Владимир Вуковић: Око сам

кроз параболе, књиге, људе,
корење, дела, беду и рат,
па жене, децу, лаж и јад
протурао
и не постах
друг биља, отац птица,
схватих:
предобро видим пад
но не видим ништа,
зелена звери мог лица,
ово је избор:
глад,
глад,
глад.


ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ