који сопствено спокојство зида
да подижем стубове тврђе
од костију на које се ослањају сени
и да сводове спустим ниско
до каменог олтара
хтео бих да позовем неког
да ми наслика ликове од ћилибара
уграђене у подлогу од алабастра
одувек је градитељство чудотворно било
ктитор подиже цркву
да у њој на своју руку може да устане
затим да порасте толико
да једва може у њу да стане
Оживљавам тако што замишљам
како црква расте из мог тела
са свих страна око мене
састављају се зидине спреге
кроз прозор из апсиде
допиру бистрине до мене
док лежим изваљен на леђа
и држим куполе преко колена
одакле ме обасјавају зраци
однекуд где су другкчији облаци
придижем се на оба лакта
уз помоћ Беседе на Гори
усхићен сам речима
помоћу којих човек
чврсто на темељима стоји
док ми на прсима црквена шкриња
прво светлуца затим успева
да повуче ужад тако да звони
оно из торња изнад којег
започиње висина
и појављује се једна звезда или жена
која ме посматра помоћу дурбина
и види се испод мене
лежи људских облика множина
и ја ћу бити збринут
на дан васкрсења
са њима...
(одломак из поеме)
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар