Стефан Вишекруна: Елегија неба



Небо ноћас не пјева, не мисли
утонуло је у мртви сан
узвикнули су сви који су управо
погледали у њега са великим ужасом
угледавши разорну експлозију неба.

Притисак окова страшнога суда
сручио се к'о муња у бездан
провалије свијета
људских покољења.

Прекипило је небесној глави
да ћути и гута увијек
пљувачку биједно у своју
тегобну утробу.

Поумирала  су црвоточива
срца људи и сажежена су
у страшном ништавилу
загрмјеше небеса
језовитим баритоном
и жмиркајући поспаним очима
препуним елегије.

Коментари