У четвртак, 6. септембар, 19.00, у Дому културе Студентски град, у Клубу Магистрала биће представљена нова књига коју је приредио Владимир Вукомановић Растегорац АКО ТИ ЈАВЕ: УМРО САМ ‒ песме о смрти за децу и младе.

Рекли су о књизи:

Књига Владимира Вукомановића Растегорца је занимљив педагошки и књижевнокритички прилог танатологији ‒ друштвенонаучној мисли о смрти. Писац књиге је пришао нужној и потребној демистификацији смрти код најмлађих поузданим избором различитог књижевног суочавања са властитом смрћу и са смрћу најближих. Аналитички одмерена пишчева уводна студија може бити подстицајна код промишљања нових педагошких приступа у превазилажењу тајновитог ћутања одраслих о смрти пред децом.

др Тодор Куљић, социолог
Универзитет у Београду, Филозофски факултет

Тема смрти ми је најизазовнија тема у погледу савјетовања, психотерапије и уопштено психологије. Врло честа тема у различитим књижевним дјелима, незаобилазна кроз историју и у категорији егзистенцијалног страха. Има ли тема и мисли које нас више узнемиравају од оних које се тичу смрти? А тек када о томе требамо разговарати са дјецом? Ријетки су они који знају исправан пут и права објашњења. Одушевљава ме кад видим да се колеге из других струка баве овом темом и дају допринос у складу са својим знањима. (…) Заправо, прича о смрти је прича о животу.

Нела Маринковић, мср. психологије
Универзитет у Бањалуци, Филозофски факултет

Ако ти јаве: умро сам Владимира Вукомановића Растегорца јединствена је књига не само на подручју Србије него и шире регије. Ријеч је избору пјесама о смрти у српском пјесништву за дјецу и младе, почевши од прве пјесничке збирке за дјецу објављене на српском језику, аутора Јована Сундечића, па до поезије сувремених пјесника попут Бранка Стевановића. У низу имена чије је пјесништво уврштено у ову књигу – уједињено заједничком тематском одредницом човјекове смрти као најтрагичнијег, уједно и најинтригантнијег феномена људскога друштва и живота уопће – налазе се имена и добро познатих класика попут Јована Јовановића Змаја, Десанке Максимовић, Бранка Ћопића, Душана Радовића, Душка Трифуновића, Мирослава Антића, Љубивоја Ршумовића и других. Додатна је вриједност Вукомановићеве књиге и њезино уводно поглавље у којем аутор на врло детаљан и суверен, а уједно питак и разумљив начин, износи „традицију једнога табуа“ – тематизира однос према смрти у контексту одгојно-образовног сустава, шире знанствене заједнице те, особито, у контексту доживљавања феномена смрти с гледишта дјетета самога, при чему уважава резултате релевантних психологијских, филозофских и антрополошких истраживања. Уважавајући сву комплексност феномена смрти, особито с гледишта његова приближавања младим (дјечјим) реципијентима, овај избор и припадајућа уводна студија потврђују како је и о најзахтјевнијим темама могуће/потребно говорити разложно и искрено, и то у оним животним раздобљима која су крхка, а уједно формативно најважнија – у дјетињству и младости. Осим што ће понудити добре смјернице родитељима и наставницима, Вукомановићева књига уједно показује да поезија за дјецу прераста оквире искључиво радосних и лагодних тема, како се то понекад, погрешно, претпоставља.

Андријана Кос Лајтман, књижевна критичарка
Свеучилиште у Загребу, Учитељски факултет