Милан П. Ракочевић: ЊИВА ...

Узораше наше небо 
ноћас хиљадити пут,
посејаше буђ, мемлу,
мочвару, у праху...
Призваше бесове на нас,
да јашу нас и децу нашу,
Девојке стоје у реду за ремонт,
уместо лица уста огромна
која немају шта да кажу,
али се мичу и вичу у буци...
туђе ће бити,
туђе већ јесу! 
неће да постави питање нико...
на које могу да одговоре: „да" !
Разливена тинта по телесима, 
печат је завета да неће дочекати спокојну старост...

Не може више да се дише.

Глобу и злобу потурише 
на избор,
а једино решење...

Сад плене и плене...изгласано.

Кад отму органе легално
закују сандуке без последњег целива.
а ексер мутви сведок...

Хиљаду простака у заносу скиче.
Њишу се жречеви
пробуђених одавно поражених душождера...
Птичурина од легура надлећу у мраку 
да краду Сунце јутру 
и дану,
да отму лето,
воде,храну....
Звук брундања  поднебеских аждаја ремети равномеран  ударац туп на трећу секунду 
то што се чује је дах и злосрце  непомјаника који ће на престо узасести. 
Сачувај и Сохрани...

Коментари