и значења више не значе
кад човек није тежња ка себи
већ циљ задат вољи
Расписана је потерница:
Поезија је нестала!
Речи су пука подела улога
у режији песника
хладно је и језик дрхти,
чека последњи аплауз
чека завесу да се спусти
и упали мрак –
Престанак бића је почетак
живих гробова
окови ће једном рецитовати
наша ропства
Упалите свеће
и стидно засузите
писање није облик
потекле есенције слободе
већ коначност бивствовања
Погледајте иронију у градацији смрти:
Будућност копа речи са места нашег престанка –
почиње археологија поезије
Извор фотографије
Коментари
Постави коментар