да на улици
сретнем неког идеалисту
правим се да га слушам
потврђујем главом
а мисли ми негде у Чилеу
заједно са сопственом задњицом
коју нагриза златна песковита обала.
Последњи којег сам срео
носио је у рукама
гробље својих идеала
и баљезгао о слободи
док сам ја тамо у Сантјагу
у мислима
дирао груди
једној чилеанској лепотици.
Онда смо сели
да попијемо по једну
он је и даље говорио
о стратегији револуције
о немилосрдној борби
и принципима
које треба спровести
над злотворима
док су мени прилично
затегнути удови
тамо негде на де Армасу
упловили у бескрајни плави свет
једне нове револуције.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар