Из рецензије Александра Марића
Зоран Недељковић ставља руку у ватру и из ње вади пламено перо којим исписује поезију. Док то ради ватра са пера тражи да и сама буде опевана. Тражи она, а песник се саглашава са њом и пише. Као Феникс сагорева своје стихове, своја пера, да би их опет, тајанствено, а да ни сам не зна како, преводио у живе речи. Он гледа у огњиште које говори речи племена, и у пламен воштанице у коме васкрсавају преци. Пале се поља, пале се сећања, детињство, пале се мисли, знање, све се пали и гори, али не сагорева до краја. Ако и сагори оно се поново васпоставља, устаје из гробног пепела и дише дахом новим, а опет пламеним. Зато и позив на псалме Давидове, на псалме духа горућег, као Несагорива купина, као невиност која рађа, недри једино Новог, који је светло зажигано у тами, а тама га не обузима. Песник ставља руку у огањ и пева.
Савин рој
Не дирајте ми кошнице,
Не разваљујте крстове,
Не претите димом
Док са купола мед цури,
Стаће пред вас рој пчела,
Монаси моји,
Неустршиви као деца
Са камењем у рукама,
Она све знају
А ништа видела нису,
Изаћи ће из ћелија
Збијени после молитве
Као радилице
Из својих саћа,
Заблистаће на сунцу
Невидљива крила,
Опијени песмом неће чути псовке
И мумлање ђавољих слугу,
Насртаће на медвеђе шапе неверника
Са крстовима као жаокама
Док и последњи уплашен од очију њихових
Не чује велико зујање,
Отекао од страха побећи ће заувек
Са православне земље и мог пчелињака.
Бели анђео
Замишљам да си у соби,
Седиш на поду задихан
Као да си бежао од неког
Па дошао овде да се сакријеш,
Изненадивши и себе
И мене, Гаврило,
Заклонио си лице
Својим моћним крилом,
Само очи могу да препознам,
Виђао сам те у сну
И сада те посматрам
Док пишем песму о теби,
Омиљеном небеском телу
Белом анђелу,
Дошао си
Са лавином светлости
Из мрака
Окованог звездама,
Са иконе Милешева
Ниоткуда и одасвуд,
Намиришем човека, кажеш,
Са велике даљине и одмах знам
Да ли ће имати сенку
Или остати без ње,
Да ли ће бити под небом
Или под земљом,
Да ли ће гледати у Сунце
Или целу вечност у моје очи,
Осврћем се
Њега нигде,
И моја сенка
На зиду га тражи.
Коментари
Постави коментар