У издању Гласа Србије из Краљева изашла је књига песама Александара Марића КОСОВСКИ ПРОЗБЕНИК. Корице је, по мотивима слика Милана Ђокића, графички уредио Бојан Миљковић.
Из рецензије Ивана Новчића
Ова књига је сведочанство аутора, она је настала као
последица Косовско-метохијског удеса у којем је Александар Марић учествовао и
као војник и као писац. Дакле он није појава налик на силне академике, који се
цео свој живот боре са пером у руци избегавајући војне позиваре. Марић је,
окушавши се у ова два различита света, чини се обавио своју дужност и
ратника и писца.
Из Косовских повеља
ПОВЕЉА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ
Сневам ти крила
Да голуб си слободни
И прегршт зрнастих стихова
У питомој Бранковини,
А око ти камено
У висини, Грачанице, застало.
Душу у плачу
Небеском збежишту.
ПОВЕЉА ВАСКА ПОПЕ
Дарим коса,
Црнорисца међу птицама
С препуним тулом
Сагорљивих пера,
Дирљиву слику
Дрво само сред векова.
Глас његов задржавам
Да кад млад будем запевам.
Коментари
Постави коментар