Марко Станојевић: РАЗГОВОР СА ПИСАЊЕМ



Питао сам писање:

Да ли се вечност крије
у скелету ветра
како говори слобода
шта је есенција кише
може ли се бол
израчунати речима

Зашто писати
кад птице још увек лете
смењују се годишња доба
и траве још увек нису
равнодушне према сунцу

Гинуо сам у слепоћи
писање је тонуло
перо је измицало из
руку - прсти су постали
несносни држ
божјег копља

Ништа је оставило траг:

Мисао је сазвежђе дна
Погледај:

Ишчилиле су патње,
из скрханог тела тишине
ничу неке нове речи,
мресте се у мастилу
и ћуте
чекају твоју смрт
да проговоре

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ

Коментари