Душко Домановић: ПРЕЛИСТАВАЊЕ ШТАМПЕ

Вест о сопственој смрти
Затекла ме је у сну
Кад је смрт најтоплија
И кад најмање боли

Тако бар кажу

И кад се најлепше воли
Све оно што с нама умире

И још
Углавном
Кажу
Да су те смрти
Такве
Што у сну нам се десе
Тихе као бунари у очима
Као разгледнице с мора

И да се у њима
У тим тихим дубинама
Најбезболније удаве
Сви они које волимо

Да онда до смрти њихове
Останемо у њима
Да их безуби гриземо
И мртви да их болимо

Коментари