Зоран Недељковић: ЛАО ЦЕ

Читао сам његову Књигу о путу,
Стари Дан није био путник,

Листао странице о пореклу знања,
Крајња Узвишеност је знао да не зна док зна,

Очекивао да осетим моћ после сваке његове песме,
Стари племенити господин се није бојао немоћи,

Сунце је излазило у прагласу стиха
И залазило оживљујући дугу сенку

Мудраца у осами, између живота и смрти,
Почетка и краја, светлости и таме,

На врху брда, као на пламену свеће,
Презирући мрак мислима што горе.


ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО

Коментари