Здравко Кисјов: СНЕГ

Вечерњи снег веје, затрпава улице и куће

затрпава локве и градску јесењу кал

Ах, зима се увек пројављује као једна и сушта

У неком разбуђује радост, најављује другоме печал

А ја, ја гледам молчаљиво то бешумно бело чудо

И желим да потонем у дубоки вечерњи смет,

и да започне испочетка, када се ујутро пробудим,

живот – подобан белом и још неисписаном листу



Препевао са бугарског Александар Марић


ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ