Зоран М. Мандић: ОБЕЋАНА ЉУБАВНА ПЕСМА

Не заборављам оно што обећах
Јер шта бих са обећаним у
Тмини која би ме стално престрого
Подсећала на то обећање и
Волим што сам обећао да ћу написати
Љубавну песму обећану као
Крштење оног што се осећа
Засвагда у себи што може да се
Разуме како у заносу тако и у
Прекору испуњења тог обећања
Између та два заветна имена
Заноса и прекора моје обећање
Стиснуто у сопственим раљама оног
Изнутра кренуло је да ми
Помогне да ме избави спасењем
Од прекрштавања крштеног
Зато сам устао са засуканим рукавима
На белој кошуљи да браним прекор од
Заноса и невере и од оних који би да
Преврћу по мојој обећаној песми
Да риљају земљу у њој у
Земљи њеној да шенлуче као у
Наводном трагању за римом а да се те
Убоге незналице
Никада не (до)сете да је рима
Једна од оних измишљотина
Због којих је љубав оболела од
Високог притиска у сваком свом суду
Прикаченом на њено нежно
Разборито срце
Зато сам са засуканим рукавима
На белој кошуљи одлучио да
Браним и одбраним то притиснуто срце
Од некрштених мешетарења њених
Римоловаца  и да са
Пуном поетичком одговорношћу
Обећану љубавну песму прогласим
Написаном

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ

Коментари