управо деци прича о детињству.
избегава уводни уздах и фразу:
као да је било јуче.
почиње са: било је ужасно давно.
напољу је прави ледени дан.
у соби пуцкета ватра и шири се
мирис липе из чајника.
прејака светла чине силне сенке.
на радију, подешена станица:
угодни импресионизам и bossa nova,
за слободан ум и опуштене мисли.
гипка балерина му обиграва у оку.
на компу отворена гугл мапа -
занемарен детаљ из промењеног плана.
малопре је надлетао, као дроном,
уцртану улицу свог хитрог детињства.
малопре је зумирао урушен зид
у улици Ладо Лапецот,
а онда се спустио право пред прозор,
да осмотри да ли је ту плави плехани бокал.
малопре је на трен затворио очи
и дохватио блиставе трешње са орошене
крошње, док звонио је млекаџија на бициклу
и мештанима нудио пресно и кисело млеко.
малопре је отпивао из плавог бокала.
сливала му се низ руке и врат давна белина.
а онда је неопозиво зазвонио мобилни -
и сви су се дали у бег.
баш као када су лоптом разбили прозор.
Коментари
Постави коментар