да га злобом на бехатон насучу и окују...
утекох у Гору бродом...
Кад се Светог Тла докопах...
Ходао сам уз два Царја...
Чекаху ме Царји да дах сустигнем...
На високом брду.
Николај и Консантин...
Не'ма, сме'шећа Госпо'да.
Понеше ми терет пустошења,
оборена стабла,
раскопане стазе,
потерану децу,
протеране шетаче!
Сва тројица са бременом
избисмо пред Свету Ану и Пресвету.
Она, Пренепорочна преузе у плаветнило дима...
и нестаде терета...
Коментари
Постави коментар