Изет Сарајлић: 9. VIII 1950.


Већ наглас су те брезама рецитовала моја предвечерја.
Већ ништа у мом животу није било важно тако као ти.
Већ све око мене је било само део мог општег мита о теби.
Већ ниједан дрворед којим си прошла није се звао просто дрворед.
Већ све је знало да ћеш доћи. С небом
плочници већ су се у живот кладили да си негде ту.
Будућност је имала хиљаду имена и тек последње било је усамљеност.
Будућност је већ опонашала твоје покрете и твој ход.

(9. VIII 1960)

Коментари