Зоран М. Мандић: ЛЕГЕНДА


            Сени мог брата Душана

Легенде нису у књигама
Илијадама и Одисејама
Рађају се у засебности Духа
руком ваздуха написаног на
онтолошком
пергаменту времена
У Питагорином песку
На сред пољане где је млади Галоа
бранио част љубави
двобоја и математике
Легенде умиру у зору
журно
пролазећи кроз магична врата
разобручене историје
хербаријума
акваријума и провизоријума
ницања
одлазе да би остали
именима улица са
потписима необрисиве стварности
остављајући је будућности да их
чека
сачекује рађањем нове зоре
без њих
Са Годоом у возу
Путују и шестаре светом илузије
У чијем собљу живе утетовиране у
својим знацима

На Светог Архангела Михајла 2007. г.

Коментари