Душан Бигић: РУКЕ И ЦВЕТ

(хаику)

Цвеће се смеши
јер не зна да говори,
мирис косе.

Раширих руке,
у свом сам завичају,
све је остало иза.

Лелуја цвет,
не може се смирити,
паук док прикачи мрежу.

Седи просјак.
Из испружене руке,
нико не узима.


ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ