Милан Ђокић: ТОК



Ноћ јужних обрва
и већ полети зов хитрошћу труба
Пробуђена мисао прва,
замрзли булевари зевну.
Ослушкивање иза првог преломљеног угла,
улице подмећу леђа
врије у јутарњем преламању
и мостови у искораку.
Куће прислоне уши,
паркови пуни дечјег запиткивања,
стазе се склањају, насумице
у треперењу лишћа, упитна реч,
знатижељно лице:
Где сам, шта усмерава кораке
куд тело провлачи нит.
могућност споја
одсјај северних ноћи,
југ се оглашава у баштама, врева мириса,
опет по нејасном трагу проћи
ноћ опипљива, ознојених мишица
скрштених руку
између река, и рукаваца,
у насмејаним врбацима, у чамцу што клизи

у треперењу воде.


Фото: Златко Пангарић

Коментари