Са свих страна гризе ледена материја!
Човечанство је осликало тек сводове –
уздах ка небу – и ништа.
Хоћу чисти посао, занат и мир!
Нећу трубе и поноћни тајни час,
песму као судбине страшни прст!
Да…чини се да је кретање напред стало,
крећем се још само у ширину!
Ствари само поправљам/побољшавам!
Мотор ти се врти у празно!
Погрешно је чекати док сви људи ово
или док сви људи оно…
Младе освајачке душе,
очима што пламте – сјај и дубина –
иза вакум-прозора Новог доба,
једне напрегнуте маште и срца,
у атмосфери једне младости
која би ваљда и вазда да живи и разлети светове –
видите овде…
У облацима и облицима… Поезија!
Ко нам је овај Универзум натоварио на грбачу?!
Ја бих, верујем, живео и сто
али ту у глави се накупило кривице и кварова.
А дете, дете када се пробуди,
оно као да није ни спавало,
оно је у заостатку,
оно трчи да одигра оно што је јуче,
или још онај дан играло па – прекинуло –
када сте га дозвали на купање и вечеру…
Моја етика је стала на два листа папира!
Властити живот иживљен и одбачен као – –
Властити живот као досетка, нешто за цитирање – –
Звук корака је пригушен па га чујем прекасно…
Даљине се изокрећу…
Он окреће главу бескрајно дуго…
Образи му се покрећу…
Коментари
Постави коментар