Склад и
поредак:
беспућа стара
колико и трептај
запитаности.
Зато се
молим тако да
засвагда поверујем
да непрестано
смо у руци
Непролазног,можда
и Неразоривог,
иако нас
је већ истребила самовоља
и премоћ
истоветности разлучене
од непобитног трајања
света,
од искона рашчињеног.
Нејасне мере
живота
Нејасне
море
живота
чак и
нејасни моји животи
подељени
на милост
и узалудност
седају чедно
за трпезу
без замишљење
љубави,без замишљене топлине.
Зато се
изнова молиш
тако да
одазове се брижност
пастирска,
жртвености поништене
и неизвесне.
Зато се
молиш да притајени
Спаситељ
крхке хармоније одбрањивог
сам уђе
у изабрани најпитомији
завичај
своје и
наше душе.
Зато се
молим тако да
призовем све оно
што смо
отелотворили давно
као плату
што прима се
за преображај и надахнуће
у жаришту
колебања:
Излаз или
тек спасење промишљен је пут
у Савршено Недовољно?
Зато се
молим тако да
се вратим нерањив
у гротло
неподесних неона предокушаних ноћима
надолазећег,
тако да
се вратим у
засвођену стварност онога
чега смо
се плашили,повређени Божјом
правдом.
Зато се
молим тако да
будем љубљени ученик
непознат
данима нечастивим,
да узалудно
новомучеништво удружи нетварно
и
нестварно,
да умножи
неозлеђеност расплодности у вреви
страдања,
пре него
што нас поништи
помрачени ум и срце
затровано.
Зато се
молим тако да
узрастам у себе
на последњи
испит благовести и богоостављености,
тако да
се распечати даровани
живот за расплинуту
лепоту Првобитног,
баш када ненадно смо оживљени за
замишљај исцељене
воље , баш
када се обнавља
свет по
свет
назначен за
спас песме у души непоколебаних.
Зато се
молим тако да
родослов предвечног
нас спозна
духом облагодаћеног верног
народа
измољеног окриља , да
нас открије
личним именом и спасења
и
спасених.
Зато се
молим тако као
да су нас
обесмртили
дани наде,као
да нам нико
неће убити рођење
рођења.
Фото: Срђан Вуловић
Коментари
Постави коментар