„Онда Сава стаде пред мене...“
Миодраг Павловић
Са последњег степеника
Ступих на спрат припрате
Видљиви свет дочекује ме
Полутамом и празнином историје
Огроман лучни прозор
Отварао је свет у коме храм дише
Онда Сава стаде пред мене
Необазирући се
Јер је управо морао да прочита
Неколико глава из Светих апостола
А уз степенице су почели смерно
Да излазе епископи и велможе
Само су се чули њихови шапутави гласови
Призвани говором мале деце под сводом
Моје се узбуђење преображавало
У исконски страх од промашаја
Неко од благородних постаће краљ
Неко од испосника владика
Сава упути поглед ка мени
Само да знам да сам ипак виђен
У време поново ступи историја
И њене интервенције у простору
Вратих се дрвеним степеништем
Мимоилазећи се са учесницима Сабора
Коментари
Постави коментар