Зоран Недељковић: Ватропсалми

И у оваквој смрти морам бити први,
Џелат ваш убија без проливања крви,

Иза решетака тамнице
Гледам сазвежђа нетремице,

Са сенком делим последњу ноћ
У скученој ћелији осећам моћ

Космичких понора,
Неће још зора,

И ја сам свемир, шта хоће,
Да лише самца самоће,

Да Сунце без ватре сија,
Да Земља у васељени проклија,

Док све око ње се окреће,
Месец овај, видети ме неће,

Упијајте очи светлост хладну,
Пожар да не замагли душу ми гладну

Страха њиховог, за ломачу када ме буду припремали,
Дабогда Бога имали па немали,

Богохулни црквењаци жељни спаљеног Бруна
Мисле да ће сутра угледати демона

Како из мога тела излази и вришти,
Али ја знам шта их тишти,

Чим сукне око мене пламен
Ја ћу већ кружити као небески камен,

Бићу планета мисли која
Се не боји звезданог роја,

Испод црних одора нека се нагутају дима,
Лажни учењаци, последњи међу људима.

РАДИОНИЦА ПЕСНИКА