„Песник види дубоко у себе и има дубоко незнање о ономе што види. Тумач поезије покушава да учини све што се може учинити знањем и слутњама у области песме, која је сама по себи и област умног и област постојећег, без завршне истине.“
„Мудрост поезије је у томе да развија безбројне могућности и да подвлачи своја ограничења.“
Миодраг Павловић
Од Аристотела до данас схватање поетике се значајно мењало. Најчешће је у књижевним делима разматрана функција песничког језика, да би се у XX веку усталила пракса по којој се термином поетикаодређују и „стилске специфичности појединог песника“. Неспорно је да је поетика део науке о књижевности, у који не улази историја књижевности, али су разматрања о том појму веома разноврсна. У Речнику књижевних термина се, на пример, тврди да Велек назив poetics замењује појмом criticism и истиче да се термин поетика задржао у употреби за „истраживање и подсвесних структуралних поступака и значајки појединих писаца“ а наглашава истраживање особених поетика песника. Као део науке о књижевности, која је, између осталог, изједначавана и са теоријом књижевности (Томашевски), поетика се све више користи при одређивању стилскојезичких особености и специфичности тематскомотивских опредељења и разматрању песничког поступка и идеја појединих песника. О сопственом песничком умећу и опредељењима најбоље говоре сами песници.
Прочитај више:
Коментари
Постави коментар