У недоглед ратујемо
против завере Непризваног.
Тек не бежећи од надолазећег,
живимо најбоље што можемо.
Живимо незаслужени вишак
поверења у пуко постојање.
Живимо сувишни мањак
преваге над неминовним,
све у кожи притешњеног
бесребреника.
С недогледом сравнимо
заостатак беспоштедни.
Предњачимо непоузданом провером
оживотворења темељитог
у непомирљиво-недостижно
погружени,
на заметак и
и нерођено-ишчезло
недвосмислено подељени.
У недоглед ратујемо
за Нешто
што нам неодољиво говори
да од данас
Откуда постаје Куда,
нешто
што нам убедљиво доказује
да луди од бола јесмо и Овде
и Тамо,
да луди од среће јесмо и Тамо
и Овде,
у јасној свести о свеопштем
измаку узвишени,
болесни од нејасноће,
од немоћи нерођени,
дуговечни у смирају
из бескраја,
кад
смрт јесте најправеднија
нада.
Фото: Златко Пангарић
Коментари
Постави коментар