Живка Комленац: Свом водичу



(Из циклуса: „Вас дух“)

 Задивљена осећам да то је нешто много веће од мене,
да има причу чија се фабула стварала давно,
још док смо чинили невидљиви свет...
да јесам светлосна искра у струји 
која временом кроз капије смрти пролази и хуји,
а иза сваке капије све тежим путем пролази мој лет.

 Чувам твој поглед у своме оку 
и кроз њега посматрам овоземаљски свет:
гледам и слушам лепоту која ми кроз кожу улази у несвест.
Ти ниси са мном – како би могао и даље да ме водиш
и како би смео да ме дубоко, слободно, у своме срцу волиш...

Ћутим како ме вековима, кроз безбројне животе у наручју носиш.

Фото: Златко Пангарић


Коментари