Зоран Гужвић: ЖИШКА

              



Жишка:
ништавна  и  бескрајна  тренут.
Између  две  непознанице
непролазне  и  неупамћене
варнице.
Какве  жалосне  радости:
премало  јесте  предуго,
превише  јесте  прекратко.
Сурова  шала-страсти  зјап.
Не  стижеш
за  трен  сагледаног   обухвата,
призван  на   захвалност
предосећају  беспоговорном.
Скупили  смо  се
(непромишљено   благосиљани
невољама   ближњих,
различити  у  истоветности
позамашној)
у   језгро  болне  узајамности.
Унизили  смо  се
до  недораслог  неспоразума,
до   необјашњивости  свемогуће,
све  док  не  разменимо
неосетни  измак  Уверљивог
за  недовољни  одсечак   недогледа,
за  неизбежни  блесак  нествореног.

И  зато  волим
твоју  убрзану  запућеност
зебње,
твоју  непролазну  одричност
у   доследности  Странствујућег.
И   зато   волим
твоју  спремност
на  промишљену  незнан,
на  нерањивост

Неизвесног.

Коментари