По Ивану В. Лалићу
Кад тело
усисам
Унутра
Споља остане
Само холограм
Мене
И на моју
срећу
Нико то не
примећује.
Слободно ходам
По
унутрашњости
Мога бића
Срећна сам
У свету
Нетакнуте
природе.
С болом
порађам
Себе
Сваки пут
Кад излазим
Напоље.
Пупчаник око
врата
Носим
Да дишем
Моја једина
веза
Са мном.
Ускоро ћу
постати пчела
Једна од
хиљаду
Расутих по
трави
Живећу један
Перфектан
Дан
Живећу.
Фото: Златко Пангарић
Коментари
Постави коментар