Иван Новчић: РОДИТЕЉ, КАД ОДЕ

Ако ти познаник оде
можда се сетиш
пустаре Гледићких планина
разговора о смрти
и да је баш он помињао
како му руке хладне
дубоко падају у сан.
Ако ти пријатељ оде
можда се сетиш
мириса младих сељанки
разговора о смрти
и да се баш он сећао
како је душа видела облак.
Кад родитељ оде
не сећаш се ничега
ниједне речи ни савета
ни мириса ни последњег погледа
не сећаш се
да сте баш разговарали о смрти.
Кад родитељ оде
без пријатеља и познаника
газиш неутабаном стазом.


Фото: Златко Пангарић

Коментари