Златко Пангарић: ЗВОНА

ЗВОНА

Чудна је та светлост,
поглед,
та напрегнутост у ишчекивању.

Трептај свог срца дајеш,
мењаш за – вечност!

Силне речи,
блескови смисла,
пламени језици,
а иза леђа, на зиду,
играју сенке
чудно издужене.
Чудовишта?

Нагнути над Временом,
блеском неког другог света.

Чаробна је то светлост,
мами.

Журим сада
за собом.