Ћутање I
Ћутим кад набубри усна
кад заболе вилице и зуби
ћутим у мрачном углу собе
када ме она питањем развали
у градском аутобусу ћутим
између бледих путника
и обичних смртника
ћутим
јер речи су узалудне
у времену хуља и лошег вина
ћутим само онда
кад потрошим речи
само онда када у осами
између зидова
немам жељу да пишем
А углавном уста не затварам
Коментари
Постави коментар