Наташа Распоповић: О АНДРИЋУ

(Текст преузет и часописа СИЗИФ) 

Први пут сам прогледао пред тим мостом на Дрини. Прозор моје собе на другој обали гледао је на овај величанствени мост, пред којим сам у детињству увек застајао идући у школу. И док су се моји другови играли крај реке, ја сам ту, на средини моста, на каменој клупи, софи, како је зову, волео сатима да слушам причања старих људи.
Видите, све је на свету мост: и осмех, и уздах, и поглед. Све на свету жели да буде премошћено, да се нађе друга обала. То је тежња да се с другим људима споразумемо...


У октобру 2015. године обележиће се 123-годишњица рођења нашег јединог нобеловца и великана писане речи. То је одличан повод да се осврнемо на живот и стваралаштво овог „југословенског Толстоја и Хомера Балкана“, како су га у свету многи називали. Стога је и овај, октобарски број часописа Сизиф, посвећен непревазиђеном Иву Андрићу.

Основне биографске податке о Иву Андрићу врло лако можемо пронаћи у многим енциклопедијама, историјама књижевности, па и путем модерних технологија. Интернет ће нам брзином светлости приказати најзначајније моменте из живота нобеловца. Међутим, ако заиста желимо да упознамо Андрића на прави начин, нећемо стати само на бесконачно нанизаним датумима, догађајима и наградама. Потребно је истраживати, много и дуго читати, како његова дела, тако и дела о њему, интересовати се за оно што се не подразумева између редова кратке биографије, трудити се да разумемо пишчева унутрашња превирања у одсудним моментима. Укратко, пратити знакове поред пута које нам је сам писац оставио и кретати се његовим стазама и пределима. Добар почетак може бити монографија Радована Поповића, нашег новинара и писца, чувеног „биографа српске књижевности“, под насловом Андрићева пријатељства.


ПРОЧИТАЈ ВИШЕ

Коментари