Ти и сада сниваш о Жени и сласти,
Лепорукој, дражној, очију од жишке.
Ђинђуве дариваш и стих свиленкасти,
Док јој груди бајне узавреле кришке!
Она још те чека, устрептале коже,
Свуд сутонске магле тајанство удахну,
И додири красни образе обложе,
А гробом, пред свитај, ваши сни усахну!
Остаће за вама само мирис смиља,
Тамљана и уља, етеричног даха.
Зарониће љубав сред смртног обиља,
Јер у ствари све је крта шака праха,
Валс ће да утихне и пашће лепеза,
У млетачкој свили и кадрилом језа!
Коментари
Постави коментар