АНЂЕО
И ДУША
Ноћу,
уз шум и трептај, душа лагано плута,
сферама
неопипним, светларним у бистрини.
Као
латица цветна , тек ветром откинута,
лелуја
небним красјем, чароликој висини!
Анђео
ватрогорни, крилима сребро - боје,
лебдећи
сав зажарен, божански замирише,
и
дотакне срж душе, где се спокоји роје,
па
јој кармичке бразде, кодове судбе збрише!
Око
Анђела пламног, тад севне дугин спектар,
крила
се вијорећи меколетно узвину,
са
којих капне фини и лековити нектар,
стерући
корен бољке, што бестрагијом мину.
Душа
се као лоза око Анђела сплете,
правећи
магличасте, спиралне лакокрете!
Париз,
06.11.2014.
Коментари
Постави коментар