Златко Пангарић: КИША

Пропада дан кишни,
у дубину.

Шушти киша `ладна,
цакли се на крљуштима.

Шушти кроз шупљину моју
ледена крв рептила.

Душа шљапка, шљапка,
у раскислој утроби.

К`о напуштено градилиште,
армирани бетон Хада.

И више не знам да се преврнем,
да из овог гроба устанем.

ФОТО: ЗЛАТКО ПАНГАРИЋ