провлаче ми кроз срце
ребра се раздвајају
чује се крцање,
коморе челик разара...
Нема анестезије.
Овде нема анестезије.
Кроз мене дувају ветрови
јужни и северни.
Кроз мене пругом, воз
ка бездану пухће.
Као гусенице, вуку се вагони.
Кажу ми нешто гризе, вуче, разноси.
Изједају ме мрави
црви трулеж глађу.
Возови и даље путују ноћу.
Празни вагони
праговима ребара
тромо следе машиновођу.
Армије глодара марширају, спремни
да ми оглођу поглед на месец.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар